Marija i Vanja su u toku kreiranja Ja sam knjige... i Tačkice ispričale mnoge priče za decu, pričale su i o tome kako su one napisane i nacrtane i šta bi novo u tom svetu moglo da se kreira. Deo tih razgovora smo prenele i ovde. Vanja odgovara na Marijina pitanja.

Šta je za tebe Tačkica? 

Volim knjige i priče za decu koje nude više od čitanja i odraslima i deci, i takve knjige i stvaram. Najčešće je igra ono što želim da im pružim i jedan drugačiji način da vide ovaj svet i da kreiraju odnos prema njemu. Za mene je Tačkica mogućnost te igre, mogućnost da se mašta i da se kreira sopstveni svet na način na koji se nama dopada. Tačkica je za mene i ostvarenje dugo sanjanog sna. 

Kako bi drugima opisala Ja sam knjigu i Tačkicu? 

Personalizovane knjige nisu novina, nailazila sam na njih i ranije, ali postoji jedna stvar koja mi je kod njih uvek smetala, a to je što su samo navodno personalizovane. Upravo to što mi je smetalo postalo je inspiracija da kreiram sasvim drugačiju pesonalizovanu knjigu za decu, onu koja zaista posmatra dete kao jedinstveno biće. 

U čemu je razlika? Peosonalizovane knjige su podrazumevale da postoji priča u koju se ukuca ime deteta, njegov grad, eventualno ulice, datum rođenja, ali i Ana i Petar i Višnja i Nemanja dobiju istu priču. Zato sam sebi kreirala izazov da pronađem sistem po kome svako dete može da dobije različitu i samo svoju priču. 

Kako je tekao proces rada na ovoj knjizi i po čemu je on specifičan? 

Napisala sam priču za svako slovo azbuke, kreirala nekoliko priča o putovanju na koje se dete otisnulo u potragu za slovima svoga imena i tako je nastala Ja sam knjiga.  

Za mene je personalizacija pronalaženje sopstvene autentičnosti i vera u tu autentičnost. Potrebno je da učimo decu da neguju svoju jedistvenost. Verujem da je upravo ona naš najbolji vodič u životu, jer kada radimo stvar na svoj način istinski smo srećni, jer negujemo dete u sebi. 

Za kakvu decu je kreirana Ja sam knjiga? 

Za svu decu za onu koja su svoja, slobodna, nesputana, autentična, koja viču, prljaju se, grohotom smeju, skaču i uvek ostaju to što jesu – deca. 

Po čemu se tačkica razlikuje od drugih knjiga za decu?

Po ljubavi. Ovo radimo iz ljubavi prema knjigama i ljubavi prema knjigama za decu.

Cilj tačkice je da navede roditelje i decu da što više vremena provode zajedno, jer vreme ništa ne može da vrati. Da budu toliko zavedeni Ja sam knjigom i pričom da ne mogu da dočekaju da se dete ušuška u roditeljsko krilo i tu otkrije novu čaroliju samo za njega napisanu. 

Dok ne porastu i ne postanu svesni realnosti, njenih okolnosti i prepreka, za decu ne postoji stvarni i nestvarni svet, sve je stvarno. I zato je važno da im njihov maleni svet svakim danom ulepšavamo i da sa njima maštamo. 

Kako stvaraš i pišeš za decu? 

Uz maštu. Maštanje je najveće uzbuđenje. Mogu da uzmem sliku gitare i da sviram. Da isečem zvezdu i da verujem da sam je skinula sa neba. Da imam torbu za maštanje. I torbu superheroja. I superheoine u kojoj stoje sve super koje su mi potrebne. U toj torbi su i priče.