Tačkica je nastala uz želje da deca kroz kreativne, personalizovane i drugačije knjige zavole čitanje, knjige i priče za decu. U svetu u kome su ekrani preuzeli primat i sve je teže napraviti balans i jasnu granicu između vremena pred ekranima i onog bez njih, ljubam prema knjigama za decu je još značajnija. Kada pominjemo priče za decu, bajke i benefite čitanja, često se ne pominje ona najvažnija stvar. Sve knjige i priče ne bi imale smisla, da tu nisu mame koje tako posvećeno biraju priče i svakodnevno čitaju svojoj deci. 

Zato je Tačkica osmislila Maminu čitačaku značku. 

Šta je to? 

Prepoznali smo i pozvali mame koje mogu da budu ambasadorke i uzor drugim mamam da prenesu svoje iskustvo sa čitanjem deci, knjigama za decu i pričama za decu. Želimo da one kroz svoje iskustvo zajedničkog vremena koje s decom provode uz čitanje i knjige, ponude savet i način na koji je moguće da deca što lakše zavole čitanje. 

Mamina čitalačka značka ulazi u svoj drugi mesec postojanja i sada je već priča za sebe i priča koja stvara ljubav ka pričama za decu. Neke od sadržajnijih razgovora smo odlučili da prenesemo i ovde na blogu. Jedan od njih je razgovor sa Dušicom Stamenković, poznatijom kao Ignjatova mama.

Kako kontrolišeš vreme koje deca provodi pred ekranima (tv, telefon, tablet)?

Ne moram da kontrolišem jer nikada na telefonu ne gledaju ništa, a tablet ni nemamo. Televiziju ja lično ne gledam nikad pa ni deca nikada nisu stekla tu naviku gledanja tv-a, a i dan nam je veoma ispunjen i dinamičan, pa realno ni nema vremena za gledanje crtaća u nedogled. Crtaće ne gledaju svakodnevno, već jednom u nekoliko dana, skoro uvek je to kad im tata pusti (biramo koje crtaće gledaju), a kada ja puštam crtace to uvek bude kad su sve ostale obaveze završene (mislim na svoje), pa da mogu da gledam crtaće s njima, jer ja uvek biram crtaće iz našeg detinjstva jer ih obožavam.

Koliko često čitaš svojoj deci?

Čitanje knjiga je naša svakodnevica jer oni zaista obožavaju knjige. Počela sam sa pričanjem priča od Ignjatovog osmog meseca, a oko prvog rodjendana i sa čitanjem knjiga. Oduvek je imao veliku pažnju i sećam se da je sa godinu i po, 50 minuta imao pažnju za čitanje priča, a na kraju sam ja posustala jer sam se umorila, jer kad čitam uvek menjam glas u skladu s likovima iz bajki, pa se umorim.

Nekako uz njega je Ognjena od starta navikla na čitanje priča tako da i ona oduvek ima veliku pažnju da sluša priče i uziva u njima. Sada najviše volim kada Ignjat njoj prepričava priče na osnovu slika, obožavam tada da ih posmatram, ne znam da li mi je simpatičnije kako joj on sve lepo objašnjava, ili ona koja ga sa velikom pažnjom sluša i postavlja dodatna pitanja, a na momente je on zagrli a ona mu kaze “Lepo pricaš, Ignjate”.

Koliko je čitanje važno u tvom odnosu sa decom?

Najdraža aktivnost sa decom mi je čitanje knjiga, i od nje nikada ne odustajem ma koliko bola umorna i iscrpljena od svakodnevnih obaveza. Iz čitanje dečijeg sadržaja se opustim i odmorim, i volim što se tada najviše grlim, češkam i mazim sa decom.

Kako izgleda vaš ritual čitanja, gde se dešava i šta vam je u vezi sa njim najdraže?

Ne mogu da kažem da imam ritual za čitanje, jer se dešava spontano, u različito doba dana, onda kada deca osete potrebu za čitanjem. Gotovo nikad pre spavanja ne čitam, jer obzirom na to koliko čitanja je njima dovoljno trebalo bi da legnemo u 18h da bih uspela da ih odvojim od knjiga kako bi spavali.

Lakše ih od knjiga odvojim kad je vreme za ručak ili užinu, nego kad je vreme za spavanje. 

Dok je Despot bio bas mali, često smo čitali ujutru odmah nakon budjenja, jer bi Despota tada dojila, a ujedno Ignjatu i Ognjeni čitala. Sad je i on porastao i pokazuje interesovanje za knjige, jer svakodnevno gleda brata i sestru dok čitaju.

Pošto je ovo Mamina čitalačka značka, koje su tvoje omiljene knjige za decu koje zajedno čitate?

Ignjatova najdraza knjiga je “Sanjin svet” o devojčici koja ima autizam. U tom setu knjiga su 4 knjige, a svi junaci su deca kojoj treba dodatna podrška. Osim Sanje koja ima autizam, junaci drugih knjiga su Nikola koji je slabovid, Mila koja ima dečiju paralizu, i Filip koji ne čuje dobro. Imamo ih već godinu i po dana, i definitivno Sanjin svet je knjiga koju najviše traže da čitam. Osim njih obožavaju dogodovštine slona Elmera.

Slovarica je knjiga koju sam kreirala da pomogne deci da uče slova, kako si ti naučila decu prva slova?

Ignjat je slova naučio sa tačno 3 godine, kada je dobio montesori kucicu na kojoj se nalazi azbuka slagalica. Za manje od nedelju dana zapamtio je sva slova i uvek bi ih imenovao tokom igre. Sa pisanjem je poceo sa 4 godine, dok sam bila trudna. Pronašao je moju fasciklu sa nekim radnim listovima iz vrtića, među kojima se nalazio i časopis Krcko, i tako je došao do ukrštenice i poželeo da je popuni. Za svaku reč pokazivala bih mu sa azbuke sa montesori kucice, i tako je sam počeo da piše. Kasnije je svoja znanja proširio iz radne listove raznih izdavača koje mu stalno kupujem. Sada ima malo vise od 5 godina i uveliko piše, a u poslednje vreme pokazuje interesovanje za čitanjem.

Ognjena je nedavno napunila tri godine, i ona najviše uči uz Ignjata. Sad su nam najaktuelnije igre slovima, pisanje i čitanje, tako da i nju uključujem u takve aktivnosti, kako bismo se zajedno igrali.

*Ignjata i Ognjenu čitanje knjiga ne uspavljuje, vec suprotno – kao da se restartuju i uopšte im se ne spava, tako da uspavljujem ih pričanjem tri priče (po jednu bira Ignjat i Ognjena, a jednu treba da se dogovore zajedno) ili im pevam dok ih českam.

Nekad kada je Despot bas nervozan i potrebno mu je da budem sa njim nasamo, sa YT-a pustim audio bajke Zijaha Sokolovića. Pustimo sa kompjutera u dnevnoj sobi, pa vrata od spavace sobe ostavimo odškrinuta. Zijahove priče obožavam, on i mene uspava. Omiljena nam je “Stočiću, postavi se”.

Nadamo da ćemo zajedno sa mamama ambasadorkama, dobitnicama mamine čitalačke značke da širimo ljubav prema knjigama i da negujemo buduće ćitaoce, ali i pisce, umetnike, naučnike, lekare, pravnike, jer ni jedna disciplina i nauka nije moguća, bez čitanja i ljubavi prema knjigmsama.