Svako dete je na početku samo Tačkica, a Tačkica je na početku bila samo ideja i velika želja rešena da uradi sve da se ostvari.

Skoro mi je neko mi je rekao da je preterano da kažem da je Tačkica moja druga ćerka. Mislila sam o toj izjavi i shvatila da za mene tu nema ničeg preteranog. Da bi se dete stvorilo potrebna je ljubav i želja, upravo slična onoj koju ja osećam prema pričanju priča i kreiranju knjiga za decu. Kreiranju sveta u koji će mališani da uplove i da se u njemu osećaju sigurno i spokojno. 

Zatim dete mirno i tiho raste i potrebna mu je majčina energija i snaga za to. Baš kao što je za stvaranje i pisanje potrebna tišina, posebna atmosfera, prostor u kome se neguje kreativnost da bi ideje narasle i postale priče. 

I onda se dete rodi i čuvamo ga i negujemo i učimo ga isto koliko ono uči nas. Postajemo novi i drugačiji, učimo da prihvatimo izazove i da rastemo sa njima. Upoznajemo ga svetom, sa ljudima, situacijama i prilikama, kao i neprilikama. I čekamo da prigrlimo trenutak u kome je dete spremno da samostalno zakorači u svet. 

Za mene je sve što se dešavalo od trenutka kada sam Tačkicu napisala pa to ovog momenta kada je puštam u svet vrlo slično tome. I važno mi je da nisam bila sama na ovom putu, važno mi je kažem ko su ti ljudi i svet koji su mi pomogli da svi zajedno dođemo do ovog trenutka Tačkice. 

Marija je vizuelno uobličila Tačkicu i sve što je bilo važno za nju. Jelena Krastavčevič je nakon mnogo lutanja i traženja razumela šta je Ja sam knjizi… potrebno i dizajnirala kutiju u kojoj se ona čuva i dostavllja. Naš štampar Dragoljub iz Novog Sada je zaista imao volje i stpljena da zajedno rešavamo sve izazove i on je i dalje najvažnija osoba jer knjige sa nama i stvara.

A kad je došlo vreme da se pripremamo za predstavljanje glavni su bile čarobna Dragana Selaković Dru i njen poseban način na koji je videla svet Tačkice, kao i svi naši mali manekeni Aleksa, Iskra, Luka i Saša i zato veliko hvala mamama Jeleni, Mileni i Tijani što su imali poverenja u ovu priču. Ovi klinci mnogo toliko vole svoje ja sam knjige, da delove znaju na pamet.  I hvala Milosu i Tanji koji su se potrudili sa Sajt Tačkice izgleda baš onako kako smo ga mi zamislili, hvala im na strpljenju i volji da udovoljne meni i mojim željama i zahtevima. 

A sada je vreme da pustim Tačkicu u svet i da gledam kako sigurno korača njime živeći svoj slobodan i nesputan život.