Kreativnost kod dece – koliko je važan muzički talenat za muzičko obrazovanje?

vanja . / September 1, 2020

Zastanite, razmislite, da li mislite da je vašem detetu kao kvalitet za budući život potrebnija kreativnost ili racionalni um? 

 

Odgovor je verovatno i jedno i drugo, ali je razlika u tome što je većina sadržaja za decu usmerena upravo ka racionalnom umu, dok se kreativni tretira isključivo kao deo “umetničkih disciplina” i time manje potrebna. 

 

Ali da li je zaista tako? Ne. 

 

Kreativnost koristimo mnogo više nego što mislimo. 

 

Jedna od definicija kreativnosti jeste da je to davanje novog ugla već poznatim stvarima i iznalaženje novih rešenja postojećim problemima. Dakle, kreativnost je sposobnost stvaranja nečeg novog veštinom mašte, bilo da je reč o novom rešenju nekog problema, novoj metodi ili napravi, ili novom umetničkom predmetu ili formi. To je misaoni proces kojim se dolazi do rešenja, ideja, umetničkih oblika, teorija ili proizvoda koji su jedinstveni i novi. 

 

Takođe, kreativnost je nešto što je moguće naučiti, razviti, trenirati iako se često misli suprotno, da se s njom rađa. Deci je kreativnost prirodna, urođena, laka i dešava se. To dovodi do zaključka da se svi rodimo kreativni, zar ne? Pa zašto onda to prestanemo da budemo ili samo mislimo da smo prestali. 

 

Upravo iz ovog razloga ideja ovih tesktova jeste da vam pruži jednostavne načine, kroz različite kreativne discipline i profesije na koje je moguće raditi na kreativnosti kod dece, ali i možta iskoristiti iste te aktivnosti za svoj rad na kreativnosti. Tačkica ove ideje propagira i kroz Ja sam… knjigu. 

 

U ovom tekstu fokus će biti na muzici i stručna gošća u okviru njega je Maja Bosnić, muzički pedagog, kompozirotka, mama 3 mališana i idejni tvorac Zvečkalice.  Krećemo baš od muzike, zato što je nju moguće “trenirati” još kod beba u stomaku, a zatim je koristiti od prvog dana rođenja. 

Kreativnost kod dece

 

Kad je dobro da uvedemo muziku deci? 

Kod beba se sluh aktivira još dok su u stomaku i to je jedino čulo koje se razvije pre nego što se deca rode i dođu na svet. Samim tim mozak koji je tu da nam da informacije o našoj okolini, radi na obrađivanju čulnog sveta još dok je u stomaku i veoma je dobar u tome.

Zato bebe i deca intuitivno najviše veruju čulu sluha i najviše se na njega oslanjaju, jer je najizvežbaniji i najrazvijeniji. Kroz zvuk i muziku mozak radi sve analize i sve tehnike preživljavanja neophodne detetu i one u stvari bude glavu i dalje sposobnosti dece. 

 

Kada je najbolje početi sa primenom muzički vežbi i aktivnosti kod dece? 

Muzika je do 5 godine vozilo za učenje svih drugih aktivnosti. Najbolje je krenuta što ranije to bolje. Svakako već od stomaka, a važno je i čim se deca rode. 

Mama i tata treba da pevaju, da se ne stide, da se ne opterećuju da li zvuče dobro i kako zvuče, da li imaju talenat ili ne. Uz to da dau deci ritam, da lupkaju. Dobro je odrediti pesmicu koja će biti detetova, najomiljeniju pesmicu i odabrati da to bude pesma koju ćete da pevaju, da unesu u nju ime deteta i da se kroz nju povežete. 

Ponavljanje je jako važno. U današnje vreme deca su u velikoj meri okupirana sadržajem i roditelji imaju tendenciju da im serviraju što više sadržaja u što kraćem vremenu, što može da bude pogrešno i da u stvari ne vodi ničemu.

Dete treba da uči da uči i važno mu je da se ponavlja. Dakle, važno je da se nađe jedna adekvatan i dovoljno zanimljiv sadržaj koji će da se ponavlja sa detetom. 

 

Da li muzička edukacija može da utiče na razvoj govora kod dece?

Rana muzička edukacija i korišćenje muzike u vaspitanju dece je izuzetno važno za razvoj govora. Muzika, ritam, melodija zajedno i pojedinačno utiču na razvoj govora, tako da deca uz stabilan ritam recimo uspevaju lakše da progovore. 

Deca brže usvajaju govor kada slušaju pesme, ali ne samo na onaj način da im pustimo pesme, već je važno da roditelj zna tekst i da peva, da pokaže detetu da je ta pesma i u stvarnosti, da nije tamo negde i nešto. 

Ovako oni vide da pesma može da se osvoji, da može da postane samo njihova, da mogu da je otpevaju, da vežu emociju za nju, da je npr. vole zato što su je pevali sa mamom.  Decu fascinira trenutak kada vide da mama i tata znaju reči pesme ili da znaju da čitaju, ona shvataju da sutra to mogu i ona. I na taj način deci to postaje nešto njihovo i na taj način počinju brže da pamte, da usvajaju i primenjuju tekstove. 

 

Nije dovoljno da pričamo detetu šta da se radi, ono ko smo mi, kako radimo ono kako živimo dete direktno usvaja i kopira, počinje odmah da primenjuje. 

Roditelje vrlo rano počne da zanima da li je njihovo dete talentovani i imaju potrebu da to ispitaju odlazeći na različite radionice i upisujući ih na kreativne aktivnosti. Ipak, često na tim radionicama ne dobiju odgovor o talentu. Koliko je važno da deca imaju talenat kada dolaze na radionice? I da li talenat može da se otkrije ovako rano?

 

Ovo je veoma važno pitanje. Procenat talenta je vrlo komplikovana stvar, jer talenti nisu uvek tako očigledni, mogu da budu izopačeni i prirkiveni i da jedan deo radi neverovatno dobro, a da drugi izostaje. 

Što se tiče muzičkih radionica, muzika je odlična za razvoj mozga i razvoj sposobnosti važnih za zaista mnogo stvari u životu kasnije. Besmisleno je da se priča o muzičkom talentu deteta do 6, 7 godine. Imali smo situacije u kojima se dete tek sa 12 godina probudi i pojavi se talenat.

Zato se ne treba previše opterećivati time. Dete može da ima neverovatnu sklonost prema muzici, da čuje, da oseća muziku, ali i ne mora, može samo u sebi da čuje i da uživa u tome. Neka deca su introverti i kao što sve ispoljavaju drugačije, tako će i taj talenat. 

 

Talenat nije nužno presrećna i predivna stvara. Često se roditelji nadaju da im dete ima talenat, ali to u stvari ništa ne govori. To je super i lepo je u slučaju da dete to želi, ima interesovanja i pronalazi sreću u tome. 

 

Talenat može da ima veze sa biologijom, ali to i dalje ne znači da će u budućnosti imati veze sa interesovanjima deteta. Ne treba da se forsira. Ima puno ljudi sa apsolutnim sluhom, koje muzika ne zanima. Kao što ima ljudi sa ne tako sjajnim talentom, ali su radili mnogo na tome i vežbali i mogu da prestignu ostale. 

 

Vodeći se svim rečenim, zajedno smo zaključili da je muzičko obrazovanje važno zato što pozitivno utiče na mnogo načina na razvoj kreativonosti i inteligencije, ali da ono ne mora nužno da vodi decu ka nekoj muzičkoj ili kreativnoj profesiji. Važno je da je dete srećno sa svojim talentom, a ne da radi nešto samo zato što se to od njega očekuje. 

Top